Priča o Sipski Kanal – Asociaţia Pro-Mehedinţi

Tematska ruta: Ruta kulturne baštine

Naziv atrakcije:  Priča o Sipski Kanal

Opis: U Đerdapu je pre izgradnje hidroelektrane Đerdap I bilo dosta podvodnih stena, brzaka i sprudova, posebna opasnost i otežana plovidba bila je u delu Sipske klisure. Još u doba rimljana ovaj dao Dunava predstavljao je problem, tako da su rimljani prokopali prvi kanal gde su vodu Dunava izbili iz korita i naterali je da ide jazom, kojim su lađe mogle bezbedno da plove. Mnogo, mnogo kasnije voda je prekinula te sip – ove i krenula da se ponovo lomi preko stena Gvozdenih vrata. Sipski kanal izrađen je u periodu od 1890 – 1896. Godine i bio je dug preko 2 kilometara. Ubrzo po otvaranju kanala uvidelo se kako je Dunav na ovom mestu i dalje moćan i velika prepreka za brodove. Grozničavo je traženo novo rešenje koje su i našli 1899. godine uvođenjem parobrodske vuče. I tako sve do 1916. kada su brodove zamenile tri lokomotive, manevarke, a Nemci na obalnom nasipu kanala sagradili prugu u dužini od 1.800 metara. Ta mala pruga ušla je u sve železničke karte sveta. Tokom svog rada Sipska lokomotivska vuča koristila je 11 lokomotiva. Oko plovidbe je sve bilo jednostavno, ali samo naizgled, bio je to težak posao i za ljude i za lokomotive. Trajalo je to decenijama sve dok 1969. godine izgradnjom prve đerdapske elektrane nije stvoreno veliko akumulaciono jezero. Voda je, jednog jutra, ušla u prostorije Sipske lokomotivske vuče, skoro šest meseci pre nego što su graditelji elektrane najavili i predvideli. Tako su pod vodom ostale kompletna pruga i dve nemačke trocilindrične parne lokomotive, čuvene „berlinke”. Izgradnjom HE „Đerdap 1” sve se promenilo, ukrotili su Dunav, nije više predstavljao prepreku lađarima, niti bio poguban za mnoge brodove u Malom kazanu čije su oštre stene sa lakoćom parale njihovo dno. A, dok je bio moćan i brz iskusnim lađarima se kosa dizala na glavi kad su morali da prođu najdubljim i najužim delom Đerdapske klisure. Zato je u Kladovu, Staroj Tekiji, Starom Sipu i drugim okolnim mestima najčuvenije, ali i najplaćenije zanimanje bilo ono po imenu – loc. Locevi ili piloti na brodovima, zapravo kapetani rečne plovidbe, bezbedno su sprovodili lađe tim delom Đerdapa.