Tematska ruta: Ruta kulturne baštine

Naziv atrakcije:  Priča o prolaz Valja Prerast

Opis: Po pričama nekada davno,  ovaj uzani prolaz u Valja Prerasti  bivao je začepljivan granjem i muljem koje su nanosile prolećne bujice ili letnje kiše. Snaga nakupljene vode u jezeru koje se stvaralo uzvodno od kapije, izbivala bi čep iz prolaza i bujica bi pokuljala uskom dolinom, plaveći sve pred sobom. Poplave su, izgleda, bile česte, i dovoljno pustošne  da nateraju ljude da se zamisle o njihovim uzrocima. Sve neobjašnjive pojave se pripisuju natprirodnim bićima, kod vlaha se izdvajaju Vlve. Svaki kraj ima svoje vlve, i one nastaju od živih ljudi, koji, kada zatreba, ostavljaju tekući posao, padaju u trans i u tom transu, lete na nebo i čine dobro.  Ali pored dobrih vlvi postoje i vlve koje padaju pod tuđi uticaj odnosno padajući u trans postaju sluge tuđinskog naroda, koji želi da  uplaši i preotme narodu koji tu živi, zemlju. Onda te zle vlve prave poplave i uništavaju useve, kuće i potapa ljude i stoku. Seljaci po imenima znaju svoje dobre Vlve, koje su nazivali srpskim: „Vlve sbrješć“, i zle, izdajničke, koje su nazivali bugarskim: „Vlve bugarješć“. Kad god bi se nad zemljom nadvili teški oblaci, kad god bi zapretio grad ili potop, srpske vlve bi dozvale jedna drugu, i zajedno se dizale na nebo da započnu bitku za odbranu kraja. Vlve su imale svoje vođe. Jedan je živeo krajem 19. veka, zvao se Trailo, nastanjen u neposrednoj blizini Prerasta.

O Trailu se priča da je, služeći vojsku u Beogradu, iznenada pao u komu, da zbunjene starešine, narednici i kapetani nisu znali šta mu je, a lekari su bezuspešno pokušavali da ga povrate. Srećom, među oficirima se našao jedan koji se dosetio da vlasi imaju narav da padaju u trans, iz koga se sami bude, pa im je naredio da vojnika sklone u hlad i da ga puste na miru. Kada se Trailo posle sat-dva probudio, podvrgli su ga vojnoj istrazi. On je rekao da su ga  pozvali viloviti saborci iz njegovog kraja, da je morao hitno da ode tamo i preuzme komandu, jer su bugarske Vlve uspele, u njegovom odsustvu, kriomice da začepe Prerast, pa je pretio neviđen potop koji je trebalo da uništi ceo porečki kraj, sve do Dunava. Kada je stigao, već se među uskovitlanim teškim oblacima, uz pratnju gromova i sevanje munja, vodila ljuta bitka i jači bugarski demoni samo što nisu nadvladali srpske, koji su, bez vođe, gubili boj. Trailo je ispričao kako je morao iz jednog dvorišta da podigne volovska kola i da njima, kao tojagom, navali na neprijatelja. Kada su se kola slomila, počupao je ogromnu krušku i njome je konačno uspeo da razbije neprijatelja, i njegovu vojsku otera van seoskog atara. Pošto mu starešine nisu poverovale zamolio je da pođu s njim, i sami se, na licu mesta, uvere u istinitost priče. Kada je komisija došla, videla je, priča se, slomljena zaprežna kola, daleko od kuće iz čijeg ih je dvorišta, po svedočenju vlasnika, vihor podigao, na drugom mestu videli su ogromnu svežu rupu u zemlji sa ostacima korenja počupane kruške, a stablo našli na drugom kraju planine, bez ikakvog traga u zemlji da bi se moglo pomisliti da je odnekud, iz blizine, to stablo moglo biti odvaljeno. Saslušali su i mnoge svedoke, koji su potvrdili da se tokom nevremena na nebu iznad doline, čula cika, vika, vriska i dranje, nalik na ljudske glasove, ali se ništa nije moglo razaznati jer je sve bilo pomešano sa grmljavinom i tutnjavom koja je bila jača nego ikada pre. Videli su kola, kažu, koja sama lete nebom, videli su svojim očima kako se, kao da ih vodi neka džinovska ruka, zarivaju u oblake i kako slomljena padaju na zelju; videli su, zatim, kako se sa drugog mesta diže ogromna, stoletna kruška, kako se kreće preko neba, kako razbija i rasteruje one najcrnje i najteže oblake iz kojih se stvara potop, iz kojih biju strašni gromovi koji pale kuće, ambare i stogove sena, a neretko ubijaju stoku zatečenu u polju, ili ubijaju ljude koji se sklanjaju pod usamljeno drveće. Legenda kaže kako su starešine bile zapanjene, i da je, po povratku u kasarnu, Trailo dobio unapređenje i sablju napoklon, koju je ovaj s ponosom pokazivao do kraja života, a o velikim praznicima kačio o pojas i paradirao sa njom pred okolnim svetom. Sablju su, posle Trailove smrti, njegovi unuci prodali nekom Ciganinu koji je išao s vašara na vašar i otkupljivao stare predmete.