Pećina Topolnica se nalazi u melmneokominskim krečnjacima planine Dealul Prosakului, na 400 m nadmorske visine. To je džinovska pećina, složenog tipa, sa više hodnika, podhorizontalna, koja je nastala na sistemu diakliza i lomljenje stena, generalno orijentisana severno severo-istočno i severo-zapadno. Mreža galerija pruža se na četiri sprata: dva fosilna (jedan gornji i drugi donji), jedan podfosilni i jedan aktivni. Pećinu su iskopale tri rečice: Topolnica, Gaurinci i Ponorat.

Pećina Topolnica ima 5 ulaza: Gura Posakuluj, zadivljujući portal 67 m visine, Gaura lui Čiokardie, ulaz Peštera Femeji i dva ulaza prema Gaura luj Čiokardije, gde je ulaze i potoci Ponorat i Gaurinti.

U pećini Topolnica postoje 3 sektora međusobno povezana: sektor Peštera Femeji, sektor Sohodol (ili Gaurinti) i sektor same Pećine Topolnica u čijem je sastavu centralna mreža hodnika od koje polaze tri velike galerije: prema severu i severo-istoku, galerija Rakovica i Murgoči i prema jugu i jugo-istoku, galerija Prosakului.

Sektor Peštera Mujeri odgovara fosilnom spratu pećine, u njenom sastavu ulaze Kuloarul Liliećilor, Kuloarul Koloanelor i Kuloarul Drept (Hodnik Slepih miševa, Hodnik Stubova i Desni Hodnik) . Od ulaza, koji je sada zatvoren gvozdenom kapijom, polazi hodnik koji silazi, Kuloarul Liliećilor (Hodnik Slepih miševa), koji se proširuje u jednoj pmalenoj prostoriji, odaakle se kroz jedan veoma strm i uzan hodnik stiže do Kuloarul Koloanelor (Hodnik Stubova), a kroz naredni horizontalni hodnik stiže se u Kuloarul Vetrelor (Hodnik Ognjišta) polazeći naspram gomile guano. Kako Desni hodnik, tako i hodnik Stubova su nekada bili lepo konkreticionirani, ali je danas njihov izgled manje estetičan jer su isti delimično uništeni od posetilaca. Nekada, Hodnik Slepih miševa i Hodnik ognjišta bili su u neposrednoj vezi, danas se prelazi preko metalnog mosta. Na početnom delu Hodnika ognjišta pronađena su nekoliko ognjišta, verovatno iz neolitika.

Ulaz u Sektoru Pećina Topolnica obeležen je Zelenom trakom.Fosilni gornji sprat počinje sa salom Guano, velike dimenzije, sa podom pokrivin kamenim blokovima preko kojij je nataložen stari guamo i glina. Na desnoj strani sledi hodnik C.N.Jonesku, sa malim kalcitnim formacijama, čiji je pod skoro u potpunosti pokriven peskom i glinom, a prema zapadu je, Hodnik između Sala (Kuloarul intre Sali) i Velika Sala (Sala Mare). Iz Velike Sale račva se prema Jugu i jugo-istoku Hodnik Džinova (Kuloarul Uriašilor) i Hodnik Pripor (Kuloarul ku Pripor), a prema severo-zapadu Galerija Rakovica. Galerija Rakovica je najduža galerija pećine, ima 1600 m. Zona Lažnog Peska (Nisipuri inšelatoare) je vrlo peskovita, delimično pokrivena slojem kalcita. Napredovanje kroz pećinu je dosta teško zbog horizontalnih deonica čiji je pod pun stalagmita, posle kojih slede deonice pokrivene velikim kamenim gromadama. Galerija Rakovica je veoma bogata stalagmitima ili kolonama nalik na sveće, kao Šuma od Sveća ili Kristalno Jezero, retke lepote. Isto u gornjem fosilnom spratu nailazimo na Viseći hodnik (Kuloarul Suspendat) i Stajkuov Hodnik (Kuloarul Stajku) (otkriven od D.Stajku 1971.)

Donji fosilni sprat počinje sa Hodnikom sliva (Kuloarul konfluencelor) odakle nastaju Uvijeni Hodnik (Kuloarul Rasućit) i Zatvoreni Hodnik (Kuloarul Barat). Prema jugu pruža se Hodnik Nade (Kuloarul Sperancej) bogat stalagmitskim konkrecijama, a koji se nastavlja sa Hodnikom sa Bazenima (Kuloarul ku Bazine). Hodnik sa bazenima završava se sa Račvom Provalije (Bifurkacija Prapastiej), od koje polaze nekoliko hodnika koji sačinjavaju podfosilni sprat pećine.

Aktivni sprat deonice ima u sastavu Geleriju Murgoči (Galerija Murgoči), Crni Hodnik (Kuloarul Negru) i Galeriju Prosaka (Galeria Prosakuluj)

Deonica Sohodol (Gaurinti) ima u svom sastavu fosilne, podfosilne i aktivne prolaze.

Aktivni sprat počinje od donjeg otvora Sohodola, prolazi kroz Saritoare Mika, naspram Sali ku Grohotiš (Sala sa kamenjem) i nastavlja se sa Hodniko u Spirali (Kuloarul in Spirala). Hodnici su bez konkrecija a pod im je pokriven sa krečnjacima, glinom, peskom i vegetalnim ostacima.

U podfoslilnom spratu se nalaze Hodnik u Spirali (Kuloarul in Spirala), Hodnik sa kotlom (Kuloarul ku Marmita). Iz ovih se može sići u Hodniku sa Skakačima (Kuloarul ku Saritori), koji se nastavlja sa Salom Blokova (Sala ku Blokuri),od koje se račvaju Skrenuti Hodnik (Kuloarul Kotit), Kratki Hodnik (Kuloarul Skurt) i Hodnik Iznenađenja (Kuloarul Surprizelor).

Fosilni sprat obuhvata Salu sa Balkonima (Sala ku Balkoane) i Hodnik Raseda (Kuloarul Faliilor).

Topolnica je topla pećina (8,2-10,8ºC), i vrlo je interesantna zbog raznovrsnosti biotipova i elemenata biocenoze. Tu se mogu naći razne vrste pećinskih insekata, ostaci kostura današnjir raznih životinja, kao i fosili Ursus spelaeus.

Mogućnosti posete: Pristup je dosta težak posebno zbog ruševina i prepreka.