Tematska ruta: Ruta kulturne baštine

Naziv atrakcije: Legende iz Reka Zamna, Rajska pećina i natama

Opis: Rajska pećina je prema predanju naziv dobila u 13. veku, posle smrti nekog nepoznatog bogomoljca ili kaluđera koji je u njoj živeo isposničkim životom. On je u pećini mnoge bolesne i unesrećene iscelivao svojim molitvama i ritualima. O tome i danas svedoče zapisi na uklesanim stenama. Posle njegove smrti pećina je zadržala isceljujuću moć i narod je i dalje pohodio. Po pomoć su dolazile nerotkinje, roditelji sa gluvonemom decom …. ljubili su zidove pećine i molili za pomoć. Od tada je u narodu poznata kao Rajska.

Za ovo mesto vezuje se još jedna zanimljiva priča. Ispred pećine, na samom ušću Dubašnice u reku Zamnu, sve do Drugog svetskog rata, izvodio se ritual pod nazivom NATAMA. U to vreme kada nije bilo suda, narod se u selima istočne Srbije, a u ovom slučaju reč je o Štubiku i Plavni, dovijao na sve načine kako da u svom mestu pronađe i kazni lopova ili nekog drugog počinioca zlodela. Kolektivna kletva – natama, organizovana je posle paljevina ili krađa, s namerom da se utvrdi počinilac nedela.

Ispred okupljenog naroda izašao bi oštećeni meštanin i glasno proklinjao rečima: “ljudi, ko mi je seno zapalio sve mu u vatri izgorelo i nikad ništa ne imao. U kući mu ne ciknulo, ne bleknulo, ne muknulo, ne zaplakalo….. Svi okupljeni stanovnici, takoreći celo selo, osim bolesnih, starih i dece, su za njim ponavljali iste reči kletve”.

Pošto je u narodu bio prisutan i počinilac zlodela, preplašen opasnom kletvom, sam bi se iskazao i priznao šta je učinio. Vlasnik zapaljenog sena bi mu oprostio, zadovoljan što se pravda ostvarila pred celim selom, a počiniocu nije bilo teže kazne, od one kad je morao da se pred svima pokaže.

Ispred Rajske pećine, ritual natame se završavao zajedničkim ručkom i organizovanim narodnim veseljem uz muziku. Tako je Rajska pećina i u ovakvim slučajevima rasvetljavala i druge seoske probleme i misterije.