Prirodni Park \u201eGeopark Platoa Mehedinci\u201c se nalazi na jugo-zapadu Rumunije, severno od grada Drobeta Turnu Severin i pru\u017ea se na 106.000 ha.<\/p>\n
Umereno-kontinentalna klima sa uticajem sredozemlja i veoma razli\u010dit reljef stvorili su pogodne uslove za mnogobrojne retke vrste biljaka i \u017eivotinja. Jednistvena geolo\u0161ka struktura ove zone dovela je do pojave mnogobrojnih geolo\u0161kih i speolo\u0161kih formacija. Osim ovih prirodnih bogastava u ovom prostoru nalazimo i mnogobrojne kulturne i istorijske objekte, a narodna tradicija i zanatstva (tkanje, grn\u010darstvo itd) su jo\u0161 prisutna.<\/p>\n
Plato Mehedinci je sa\u010dinjen od dve reljefne jedinice locirane izme\u0111u vrhova planine Mehedinci, na zapadu i Getski Pijemont, na istoku, koje se karakteri\u0161u veoma sli\u010dnim geolo\u0161kim i geografskim razvojem.<\/p>\n
Kre\u010dnjaci iz Jurasiko-Kreta\u010dkog doba su deo Dunavskog autohtona i prostiru se kao dva paralelna kraka. Zapadna deonica je u sastavu planina Mehedincija a karakteri\u0161e se veoma sna\u017enom tektonizacijom. A njeno spu\u0161tanje u obliku stepenica prema zapadu doprinelo je formiranju grebena \u010cerne.<\/p>\n
Isto\u010dna deonica nalazi se u centralnom delu Visoravni Mehedinci, izme\u0111u Baja de Arama i \u010cire\u0161u. Kre\u010dnja\u010dki paket je do 200-300 metara debljine a u njegovom sastavu su slojevi od 4-10 m debljine nagnute prema jugo-istoku. Iako zauzimaju samo 5% ukupne povr\u0161ine, kre\u010dnja\u010dki slojevi stvorili su brojne i raznovrsne karstne pojave po kojima Plato Mehedinci je poznat.<\/p>\n
Skoro sve reke koje dolaze sa zapada, sa vodonepropustljivog terena, preuzete su od podzemnih kre\u010dnjaka. Nizvodno od tog mesta, doline ostaju suve, pa su tokom vremena formirale opre\u010dne stepenice, kao \u0161to su kod reka Topolnica, Ponorac, Ponorel itd. Uzvodno od tih mesta doline su pune nanosa koji se su\u017eava na stotinak metara \u0161irine, stvaraju\u0107i zatvorene kotline sa ravnim dnom. Naj tipi\u010dniji primer ove pojave je hidrokarstni sistem nedaleko od naselja Ponoarele, u kojem se nalaze kotline Zaton i Ponoarele.<\/p>\n
Sa izuzetkom kotlina, ostale eksdokarstni oblici su manje prisutni na platou Mehedinci. Ipak treba pomenuti doline zapadno od mesta Balta i Marga, kao i pukotine i Prirodni Most Ponoarele (Bo\u017eiji most).<\/p>\n
Podzemne vode iskopale su brojne pe\u0107ine, \u010duvene po svojim dimenzijama i ukrasima, kao na primer pe\u0107ine: Topolnica, Epuran, Bulba, Gramej, Isverna itd.
\nMorfologija planina Mehedinci se razlikuje od morfologije visoravni . Ako je za zonu platoa tipi\u010dan niski karst, u planinama Mehedinci preovladavaju vrhovi i kosine.<\/p>\n
Ve\u0107i deo kre\u010dnjaka Visoravni i planine Mehedinci su goli ili pokriveni sa glogovinom, drenovinom, rujevinom, klekova\u010dom i jorgovanom, pome\u0161ani sa bukovim drve\u0107em. U vi\u0161e mesta postoje \u0161ume divljeg jorgovana, najpoznatije su one iz Isverne, Nadanove ili Ponoarele. U tim mestima, svake godine, po\u010detkom maja meseca, kada se jorgovan rascveta, organizuje se \u201epraznik jorgovana\u201c.<\/p>\n
Geografska osobenost platoa Mehedinci je kombinacija planinskih karakteristika sa brdskim osobinama. Mo\u017ee se uporediti sa planinama, na koje li\u010di sa stanovi\u0161ta litologije (\u010disti \u0161kriljci i mezozoi\u010dni kre\u010dnjaci), sa satanovi\u0161ta reljefa (uske uvale, klanci), postojanje pe\u0107ina i tektonskih fragmentacija, a u isto vreme se mo\u017ee uporediti i sa brdima (niski su, grebeni ravni, veliki broj naselja).<\/p>\n
Ta se osobenost ogleda u raspostranjenu i strukturii vegetacije. Po svom geografskom polo\u017eaju, plato se pru\u017ea u zonama gde neimeni\u010dno rastu bukove i hrastove \u0161ume. Umerena klima pod uticajem sredozemne klime, prose\u010dna nadmorska visina 500-600 m, neravni reljef, blizina Balkanskog poluostrva, litolo\u0161ka struktura (prostrane povr\u0161ine kre\u010dnjaka) odigrale su va\u017enu ulogu u konfiguraciji sada\u0161nje strukture vegetacije. Na ju\u017enim i jugozapadnim prostranim povr\u0161inama pojavio se hrast, cerovo drvo, sladar, balkanski gorun, grab, sinak, koprivka, orah, turski le\u0161nik. Bukovo drvo je prisutno balkanskom bukvom. Na kre\u010dnja\u010dkim stenama raste nisko rastinje sredozemskog tipa, poznato pod imenom \u0161ibljak.<\/p>\n
Ova prirodna podru\u010dja su nastanjena jo\u0161 od davnina, a to je doprinelo i do zna\u010dajnih promena u povr\u0161inama , strukturi i sastavu vegetacije. Prokr\u010dene \u0161ume zamenjene su sa livadama i poljoprivrednim povr\u0161inama, ali slabog u\u010dinka.<\/p>\n
Najbolje su se odr\u017eale \u0161ume u isto\u010dnom delu platoa. U dolini reke Ko\u0161u\u0161tea i njenih pritoka, \u0161umski putevi olajk\u0161ali su prokr\u010denje \u0161uma a umesto njih zasa\u0111en je crni bor i smreka. Velike povr\u0161ine sa bukovinom, jelovinom i borovom \u0161umom nalaze se u dolini reka Krivej, Lapu\u0161nikuluj i Borovacului. U jugo-zapadnom delu platoa prostiru se \u0161ume hrasta, sinka, lipe pa i koprivka u dolini Topolnice i na kosini brda koja se spu\u0161ta ka Dunavu. Doline reka Ko\u0161u\u0161tea i Topolnica bogate su sa jorgovanima, tako da se u mestima Ponoarele, Balta i Nadanova slavi praznik jorgovana u prvoj dekadi maja meseca.<\/p>\n
Blaga klima, pod uticajem sredozemlja, kao i specifi\u010dna vegetacija, doprineli su razvoju velikog broja gmizavaca i insekata. Karakteristi\u010dne su dve vrste, \u0161arka-pikusac (Vipera ammotytes) i kornja\u010da (Testudo hermanni), specifi\u010dne za sredozemna podru\u010dja, i koje su za\u0161ti\u0107ene zakonom, a koje se nalaze u velikom broju na jugo-zapadu platoa. Osim ove dve vrste, jo\u0161 susre\u0107emo veliki broj drugih otrovnih i neotrovnih zmija. Na kre\u010dnjacima se nalazi jedna vrsta malih \u0161korpiona, ali otrovnih. Tako\u0111e ima i veliki broj gu\u0161tera, isto na jugo-zapadnom delu platoa, poreklom sa juga. U \u0161umama bukve i hrasta \u017eive medvedi, veverice, kune, ko\u0161ute, jazavci i vukovi. Od ptica treba pomenuti le\u0161tarku, poljarice, sojke, crvenda\u0107e idr.<\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i svom originalnim prirodnim podnebljem, u visoravan Mehedinci se nalaze najve\u0107i borj i najraznovrsnije rezervacije. U ovom prostotu se naslaze 17 prirodnih rezervacija kao \u0161to su: Karstski kompleks Ponoare, Kompleksna rezervacija Pe\u0107ina Topolnica, pe\u0107ina Epuran, Kornetul Baji, i Valea Manastiri, Kornetul Obar\u0161ia Klo\u0161ani, \u0161uma Borovac, Keile Ko\u0161u\u0161tiej idr.<\/p>\n
Kora\u010daju\u0107i ovim predelima platoa Mehedinci ose\u0107a\u0161 bilo vremena. Nepre\u0161usnost ovog podneblja potvr\u0111uju mnogobrojne arheolo\u0161ke iskopine koje su izvadile na videlo tragove civilizacije jo\u0161 iz neolitika a koje proipadaju kulurii Kocofeni (\u010cire\u0161u, selo Bunoajka, \u017dupane\u0161ti). U vi\u0161e lokacija sa ovog platoa prona\u0111eni su tragovi da\u010danskih naselja iz 4.\u20191. veka p.r.h. (Balata, Bala de Sus, Malovac), kao i ostaci rimskih naselja (\u0160i\u0161e\u0161ti, Kraguje\u0161ti).<\/p>\n
Najstarije mesto sa platoa Mehedinci i koje je pomenuto u dokumentima jo\u0161 1581. je Baja de Arama. Na svakom koraku, u skoro svim naseljenim mestima, se mogu na\u0107i spomenicii narodne arhitekture.: crkve, trjice, tradicionalne ku\u0107e ili vodenice.<\/p>\n
Veliki broj crkava, ve\u0107inom drvenih, su dokaz da su me\u0161tani ose\u0107ali potrebu da budu \u0161to bli\u017ee Bogu. Najstariji hram je Skitul Toponicej izgra\u0111en u 14.veku, oslikan 1673. Najstarija drvena crkva je iz 1757. i nalazi se u selu Brebina u blizini Baja de Arama.<\/p>\n
Selo, kao osnovna jedninica Geoparka Platoa Mehedinci je specifi\u010dni rezultat dru\u0161tvenog i istorijskog razvoja. A njihovo sa\u010duvanje za budu\u0107a pokolenja se mo\u017ee ostvariti samo koservacijom seoskih zajednica. Na platou Mehedinci postoje nekolioko etnografskih naselja: Balta (18.-19. vek), Koste\u0161ti (19.vek), Pre\u017ena (19 vek).
\nTradicionalni zanati jo\u0161 su prisutni: tkanje vunenih \u0107ilima, bojenje vune sa prirodnim sastojcima, grn\u010darenje (keramika \u0160i\u0161e\u0161ti, Noapte\u0161a) itd.<\/p>\n
Velikji broj naselja su p0oznata jo\u0161 iz drevnog doba po svojim nalazi\u0161tima rude nemetala. O eksploataciji rude bakra u zoni Ponoarele-Baja de Arama postoje pisani dokazi jo\u0161 iz doba Mir\u010de Starog (Mircea cel Batran).<\/p>\n