Naziv atrakcije: <\/strong>\u00a0Pri\u010da o prolaz Valja Prerast<\/p>\n Opis:<\/strong> Po pri\u010dama nekada davno,\u00a0 ovaj uzani prolaz u Valja Prerasti\u00a0 bivao je za\u010depljivan granjem i muljem koje su nanosile prole\u0107ne bujice ili letnje ki\u0161e. Snaga nakupljene vode u jezeru koje se stvaralo uzvodno od kapije, izbivala bi \u010dep iz prolaza i bujica bi pokuljala uskom dolinom, plave\u0107i sve pred sobom. Poplave su, izgleda, bile \u010deste, i dovoljno pusto\u0161ne\u00a0 da nateraju ljude da se zamisle o njihovim uzrocima. Sve neobja\u0161njive pojave se pripisuju natprirodnim bi\u0107ima, kod vlaha se izdvajaju Vlve. Svaki kraj ima svoje vlve, i one nastaju od \u017eivih ljudi, koji, kada zatreba, ostavljaju teku\u0107i posao, padaju u trans i u tom transu, lete na nebo i \u010dine dobro.\u00a0 Ali pored dobrih vlvi postoje i vlve koje padaju pod tu\u0111i uticaj odnosno padaju\u0107i u trans postaju sluge tu\u0111inskog naroda, koji \u017eeli da\u00a0 upla\u0161i i preotme narodu koji tu \u017eivi, zemlju. Onda te zle vlve prave poplave i uni\u0161tavaju useve, ku\u0107e i potapa ljude i stoku. Seljaci po imenima znaju svoje dobre Vlve, koje su nazivali srpskim: \u201eVlve sbrje\u0161\u0107\u201c, i zle, izdajni\u010dke, koje su nazivali bugarskim: \u201eVlve bugarje\u0161\u0107\u201c. Kad god bi se nad zemljom nadvili te\u0161ki oblaci, kad god bi zapretio grad ili potop, srpske vlve bi dozvale jedna drugu, i zajedno se dizale na nebo da zapo\u010dnu bitku za odbranu kraja. Vlve su imale svoje vo\u0111e. Jedan je \u017eiveo krajem 19. veka, zvao se Trailo, nastanjen u neposrednoj blizini Prerasta.<\/p>\n O Trailu se pri\u010da da je, slu\u017ee\u0107i vojsku u Beogradu, iznenada pao u komu, da zbunjene stare\u0161ine, narednici i kapetani nisu znali \u0161ta mu je, a lekari su bezuspe\u0161no poku\u0161avali da ga povrate. Sre\u0107om, me\u0111u oficirima se na\u0161ao jedan koji se dosetio da vlasi imaju narav da padaju u trans, iz koga se sami bude, pa im je naredio da vojnika sklone u hlad i da ga puste na miru. Kada se Trailo posle sat-dva probudio, podvrgli su ga vojnoj istrazi. On je rekao da su ga \u00a0pozvali viloviti saborci iz njegovog kraja, da je morao hitno da ode tamo i preuzme komandu, jer su bugarske Vlve uspele, u njegovom odsustvu, kriomice da za\u010depe Prerast, pa je pretio nevi\u0111en potop koji je trebalo da uni\u0161ti ceo pore\u010dki kraj, sve do Dunava. Kada je stigao, ve\u0107 se me\u0111u uskovitlanim te\u0161kim oblacima, uz pratnju gromova i sevanje munja, vodila ljuta bitka i ja\u010di bugarski demoni samo \u0161to nisu nadvladali srpske, koji su, bez vo\u0111e, gubili boj. Trailo je ispri\u010dao kako je morao iz jednog dvori\u0161ta da podigne volovska kola i da njima, kao tojagom, navali na neprijatelja. Kada su se kola slomila, po\u010dupao je ogromnu kru\u0161ku i njome je kona\u010dno uspeo da razbije neprijatelja, i njegovu vojsku otera van seoskog atara. Po\u0161to mu stare\u0161ine nisu poverovale zamolio je da po\u0111u s njim, i sami se, na licu mesta, uvere u istinitost pri\u010de. Kada je komisija do\u0161la, videla je, pri\u010da se, slomljena zapre\u017ena kola, daleko od ku\u0107e iz \u010dijeg ih je dvori\u0161ta, po svedo\u010denju vlasnika, vihor podigao, na drugom mestu videli su ogromnu sve\u017eu rupu u zemlji sa ostacima korenja po\u010dupane kru\u0161ke, a stablo na\u0161li na drugom kraju planine, bez ikakvog traga u zemlji da bi se moglo pomisliti da je odnekud, iz blizine, to stablo moglo biti odvaljeno. Saslu\u0161ali su i mnoge svedoke, koji su potvrdili da se tokom nevremena na nebu iznad doline, \u010dula cika, vika, vriska i dranje, nalik na ljudske glasove, ali se ni\u0161ta nije moglo razaznati jer je sve bilo pome\u0161ano sa grmljavinom i tutnjavom koja je bila ja\u010da nego ikada pre. Videli su kola, ka\u017eu, koja sama lete nebom, videli su svojim o\u010dima kako se, kao da ih vodi neka d\u017einovska ruka, zarivaju u oblake i kako slomljena padaju na zelju; videli su, zatim, kako se sa drugog mesta di\u017ee ogromna, stoletna kru\u0161ka, kako se kre\u0107e preko neba, kako razbija i rasteruje one najcrnje i najte\u017ee oblake iz kojih se stvara potop, iz kojih biju stra\u0161ni gromovi koji pale ku\u0107e, ambare i stogove sena, a neretko ubijaju stoku zate\u010denu u polju, ili ubijaju ljude koji se sklanjaju pod usamljeno drve\u0107e. Legenda ka\u017ee kako su stare\u0161ine bile zapanjene, i da je, po povratku u kasarnu, Trailo dobio unapre\u0111enje i sablju napoklon, koju je ovaj s ponosom pokazivao do kraja \u017eivota, a o velikim praznicima ka\u010dio o pojas i paradirao sa njom pred okolnim svetom. Sablju su, posle Trailove smrti, njegovi unuci prodali nekom Ciganinu koji je i\u0161ao s va\u0161ara na va\u0161ar i otkupljivao stare predmete.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/promehedinti.ro\/wp-content\/uploads\/2018\/10\/2.webp\")
<\/a>