Naziv atrakcije<\/strong>: <\/strong>Pe\u0107ina Isverna<\/p>\n Lokacija<\/strong>: <\/strong>u op\u0161tini Isverna, okrug Mehedinci. Put u pec\u0301inu po\u010dinje sa puta koji dolazi od Baia de Arama i odlazi u Drobeta Turnu Severin. U blizini sela Turtaba (poznata po prazniku “Nedeie”fest , u maju, poznata kao “Turtaba sajam”), skre\u0107e se za selo Isverna. Odavde ima samo 5 km do pec\u0301ine. To je oko 100 m udaljeno od poslednje kuc\u0301e u op\u0161tini.<\/p>\n Opis<\/strong>: <\/strong>Isverna pec\u0301ina nalazi se u zapadnom kraju Isverne, u podno\u017eju planine Mehedinti, na brdu pec\u0301ina, na nadmorskoj visini od 600 m. Aktivna pec\u0301ina, koja ima podfossile i fosilne delove, Isverna ima glavnu galeriju, orijentisanu u smeru severozapad-jugoistok, sa nekim ograncima. Ulaz u pec\u0301inu ima dimenziju od 4×3 m. Da bi do\u0161li do glavne galerije, potrebno je popeti se na 3 m skakanjem i prec\u0301i kratki prolaz. Ova galerija razvijena je na osnovu sistema diakle koji je nastao vodenom erozijom. Prolazak kroz galeriju podrazumeva prelazak duga\u010dkog hodnika u kome se nalaze nekoliko malih jezera sa dubinom vode od 75m kroz koju se prolazi. Na kraju kratkog prolaza, postoji kaskada. Na ovom podru\u010dju pec\u0301ine nalazi se \u010dist bazen sa dubinom od oko 1,5 m. Sliv se zove Zeleno jezero zbog boje i jasnosti vode. Za prolazak ovim delom neophodan je pneumatski \u010damac. Po\u0161to je temperatura vode niska, plivanje nije dozvoljeno. Postoji i varijanta penjanja: na levoj strani nalazi se diklaza, dimnjak kojim se penje oko 5 m, \u0161to prevazilazi po\u010detak odakle se spu\u0161ta prili\u010dno strmom i glatkom povr\u0161inom kre\u010dnjaka, da velikom kosinom. Dakle, srec\u0301emo podzemni tok koji se pojavljuje pod ogledalom sifona, poznatog kao Zeleni sifon, koji mo\u017ee samo iskoristiti nezavisni ronilac. Zeleni sifon je dug 50 metara i dubok 12 metara. Paralelno s tim, Fosilna galerija se razvija. Sledec\u0301a sekcija je oko 80 m, relativno je lako prec\u0301i. Ovde se galerija razvija na visokom dijaklazu do 4 m, sa stalagmitima od mesta do mesta. Na izlazu iz galerije nalazi se hala du\u017eine 12×8 m i visina visine 6 m, koja se zove Ronila\u010dka soba. Povezana je sa podzemnim tokom kroz dva otvora. Jedan od otvora nalazi se na desnoj strani, gde se kre\u010dnjak spu\u0161ta u sifonsko jezero, a drugi je suprotan i predstavlja ulazak u bunar, 5 m dubine, na \u010dijem kraju le\u017ei isti sifon jezera, koji se zove Kratak Sifon. Sa du\u017einom od 20 m i dubinom od 5 m, kraj rute je dostupan turistima. Nakon kratkog sifona, nalazi se nova galerija du\u017eine 100 m i novi sifon. Koristio se 1982. godine, ovaj sifon je u stvari dobro napunjen vodom sa dubinom od oko 48 m. U pec\u0301inskim galerijama susrec\u0301emo eroziju, elipti\u010dne profile, stubove, erozijske talase i marmite. Sve ovo gradi morfologiju aktivne pec\u0301ine.<\/p>\n \n Legende \/ Pri\u010de \/ Impresije<\/strong> \/ Preporuke<\/strong> Prvo je istra\u017eivao biolog C. N. Ionescu. Istra\u017eio je samo 200 metara. Godine 1914. objavio je opis ovog istra\u017eenog dela. 1951. P.A. Chappuis i A. Vinkler su detaljnije opisali pec\u0301inu, a kasnije, izme\u0111u 1964. i 1967. godine, V. Decou je uradio istra\u017eivanje biospeleologije unutar pec\u0301ine. Godine 1973. C. Goran prvi put saznaje plan pec\u0301ine koji se pojavio tek 1976. godine. 1979. godine pec\u0301ina je ponovo zapo\u010dela sa novim galerijama.Dakle, trenutna du\u017eina pec\u0301ine dosti\u017ee 1500 m.<\/p>\n Izverna pec\u0301ina je jedna od najpoznatijih speleolo\u0161kih rezervata u Evropi, koja je postala poznata nakon \u0161to je veliki svetski okeanolog Jackues Ives Cousteau stigao ovde sa timom speleologa i nezavisnih ronioca 1991. godine kako bi napravio dokumentarni film. Na nacionalnom nivou, pec\u0301ina je postala poznata nakon 1989. godine kada su se pojavile neke mape skrivenih blaga u njegovim dubinama. Jedna od legendi se ti\u010de carice Marije Tereze, koja je navodno skrila u pec\u0301insko jezero srebro koje je pripadalo Austrougarskoj imperiji. Jo\u0161 jedna legenda govori o nacionalnom blagu Srbije, koje je ovde sakriveno u drugoj polovini devetnaestog veka, kada su se dva naslednika kneza Milana Obrenovic\u0301a i Mihaila borila za presto. Pec\u0301ina je i danas neistra\u017eena cela, jer uprkos najsavremenijoj tehnologiji ne mo\u017ee se u potpunosti istra\u017eiti.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Uslovi<\/strong>:<\/strong><\/p>\n Pec\u0301ina nije dostupna turistima, mogu je istra\u017eivati samo ronioci samo uz posebnu opremu.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Informacije & Kontakti<\/strong>:<\/strong><\/p>\n Pec\u0301inom upravlja Mehedinti Geoparc Plato:<\/p>\n telefon\/ fax: +4 0372 521 116,<\/p>\n website: http:\/\/www.geoparcmehedinti.ro<\/a>,<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/promehedinti.ro\/wp-content\/uploads\/2018\/06\/DSC_0744.webp\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/promehedinti.ro\/wp-content\/uploads\/2018\/06\/DSC_0708.webp\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/promehedinti.ro\/wp-content\/uploads\/2018\/06\/DSC_0692.webp\")
<\/a>