Prirodni Park Porcile de Fier (Djerdap) je za\u0161ti\u0107eno podru\u010dje, teritorija sa izvanrednim pejsa\u017eima i biolo\u0161kom raznovr\u0161no\u0161\u0107u koja se mo\u017ee iskoristiti u uslovima sa\u010duvanja tradicija, a rezultat da bude bolji \u017eivot za me\u0161tane, u harmoniji sa prirodom.<\/p>\n
Park se nalazi u jugo-isto\u010dnom delu Rumunije, na levoj obali Dunava, izme\u0111u naselja Buzia\u0161 i Gura Vaji. U njegovom sastavu su i ju\u017eni produ\u017eeci banatskih planina (Lokva i Alma\u017e) i planinskog masiva Mehedinci, kao i deo visoravni Mehedinci i deo akumulacije du\u017e nacionalne teritorije.<\/p>\n
Godine 1998.g. Ministrastvo Voda, \u0160uma i Za\u0161tite Prirode emnituje Uredbu kojom se progla\u0161uje Prirodni Park Porcile de Fier u dunavskoj zoni Djerdapa a koji se nalaze na teritoriji okruga Kara\u0161-Severin i Mehedinci, i koje se prostire na 115.655,85 ha.<\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i svojom prirodnom i etno-kulturnoj ba\u0161tini, taj prostor za razvoj svih oblika turizma. Tako da ovaj prostor je interesantan sa nau\u010dnog, kulturnog, ekumenskog ili monahalnog stanovi\u0161ta, rekreacioni turizam, sesoski turizam, ekoturizan itd.<\/p>\n
Nau\u010dni turizam<\/strong> je rezultat arheolo\u0161kih otkri\u0107a na teritorijama velikog broja mesnih zajednica ovog regiona, locirane na obe obale dunavske klisure, kao i veliki broj lokacija sa geolo\u0161kim strukturama i fosilnom faunom koje su privukle pa\u017enju geologa i paleotologa, kao i postoje\u0107i biljni svet koji je od interesa za botani\u010dare, entomologe, zoologe, tragovi preistorijski, drevnih i srednjevekovnih naselja su privukle istori\u010dere i arheologe.<\/p>\n Kulturnu turizam<\/strong> je u pose\u0107ivanju istorijskih spomenika, arheolo\u0161kih iskopina, verskih objekata, etnografskih muzeja, u\u010destvovanje u kulturnim manifestacijama. Ekunmenski i monahalni turizam<\/strong> nastao je jo\u0161 u srednjem veku a danas je veoma razvijen. Hodo\u010da\u0161\u0107a su doprinele izgradnji novih saobra\u0107ajnica i naselja, doprineo je razvoju trgovine i industrije, kao i kulturne vidove. Posle 1998, dobijanjem verske slobode, ova zona je postala veoma zna\u010dajna i atraktivna vezano za duhovni \u017eivot koji se materijalizovao u mona\u0161kim zdanjima kao \u0161to su manastir Sv.Ana, manastir Vodica, katoli\u010dka katedrala Or\u0161ava itd.<\/p>\n Rekreacioni turizam<\/strong>. Prirodne lepote podru\u010dja nude povoljne uslove za razvoj ovog vida turizma, tim vi\u0161e \u0161to ta vrsta turizma je najjeftiniji oblik, a obra\u0107a se prakti\u010dno, svim kategorijama turista, bez obzira od preokupacija, struke, uzrasta, vere ili debljine nov\u010danika. Re\u010d je o banjsko turizmu i ekoturizmu.<\/p>\n Najlep\u0161i prirodni pejsa\u017ei du\u017e toka reke Dunav su Veliki kazani i Mali kazani.<\/p>\n Seoski turizam<\/strong> zna\u010di da provedete godi\u017emji odmor na selu. Ovaj oblik turizma je motivisan \u017eeljom povratka u prirodi, u sredinama sa tradicionalnim \u017eivotom i obi\u010dajima, a to predpostavlja da se smestite u seoskom doma\u0107instvu ili seoskim turisti\u010dkim objektima. Da bi u\u010destvovali u agroturizmu, sesoska naselja trebaju biti u zdravim sredinama bez zaga\u0111enja, u kojima su o\u010duvane narodne kulturne i zanatske vrednosti, sa bogatom istorijskom pro\u0161lo\u0161\u0107u ili da raspola\u017eu sa drugim prirodnim lepotama koje da nude raznovrsnost.<\/p>\n Ekoturizam<\/strong> zna\u010di poseta relativno netaknutim delovima prirode od \u010dovekove ruke.<\/p>\n Birdwatching<\/strong> je oblik turizma koji se obra\u0107a ljubiteljima koji vole da slikaju i prate \u017eivot i pona\u0161anje ptica u prirodi, tj. Kako se hrane, gde \u017eive kako lete. To mogu da rade bilo iz specijajno pripremljenih mesta kao \u0161to su osmatra\u010dnice ili kule, bilo neposredno u jnihovom \u017eivotnom prostoru, bez neke posebne pripreme. Taj oblik turizma se mo\u017ee praktikovati na obe obale Dunava, u nacionalnim parkovima gde su i izgra\u0111ene takve dve osmatra\u010dnice za osmatranje ptica.<\/p>\n \u0160umski turizam<\/strong> (silvoturizam) praktikuje se imaju\u0107i kao bazu \u0161umske ku\u0107e i da\u010de specijalno ure\u0111ene u tom smislu i odvija se pod upustvom \u0161umskog osoblja ili stru\u010dnog osoblja koji radi na terenu u okviri nacionalnih parkova a pod upravom Javnog preduze\u0107a za \u0160umarstvo \u2013 Romsilva. Taj vid turizma je povezan i sa sportskim kinegetskim i ribolova\u010dkim turizmom.<\/p>\n Speoturizam<\/strong> je turizam koji mo\u017ee da valorizuje geolo\u0161ki, speofaunski, speopejsa\u017eiti\u010dki potencijal ove zone. Najpozantije i naj pose\u0107enije pe\u0107ine su: Ponikova, Gaura luj Muska, Pe\u0161tera cu Apa din Valea Polevii, Zamonica, Veterani, svaka imaju\u0107i svoju istoriju ili legendu vezanu bilo za hajduke, \u017eivotinje, vampire ili za borbe koje su se vodile izme\u0111u raznih vlastodr\u017eaca sa ovih teritorija.<\/p>\n Cikloturizam<\/strong> je najraspostraniji oblik aktivnog turizma a koji donosi najve\u0107e beneficije sa minimalnim investicijama. Mountaine-bike je jedan ogranak cikloturizma koji se praktikuje na posebnim planinskim trasama sa specijalno opremljenim biciklima. U nacinalnim parkovima iz podunavskog podru\u010dja ova vrsta turizma ve\u0107 se praktikuje na vi\u0161e planiskih staza.<\/p>\n Nauti\u010dki turizam<\/strong> je tako\u0111e prisutan na djerdapskoj akumulaciji.<\/p>\n
\nI ova vrsta turizma namenjena je poznavaocima, a to je moderni oblik da provede\u0161 godi\u0161nji odmor. Ova vrsta turizma se mo\u017ee praktikovati u Prirodnom Parku Porcile de Fier du\u017e Dunava. Mogu se posetiti arheolo\u0161ka nalazi\u0161ta iz anti\u010dkog doba (da\u010danske tvr\u0111ave Divi\u010d i Stanka Ljubkova, rimski kastrum i stub apolodoirovog mosta), srednji vek (ru\u0161evine tvr\u0111ave Sv.Ladislav, Drenkova, Trikule( i moderna istorija (pe\u0107ina Veterani, HEPS Djerdap 1). Na teritoriji ovog podru\u010dja se nalaze veoma va\u017eni spomenici vezanio za nacionalni identitet rumnunskog naroda (Tabula Trajana, bista kralja Decebala).<\/p>\n